Subvencionisani stambeni krediti samo za bogataše

Subvencionisane stambene kredite koriste gotovo isključivo imućniji građani, odnosno oni koji zarađuju više od 80.000 dinara mesečno - pokazuju prve analize korišćenja povoljnosti dotiranog kreditiranja građana koji kupuju svoju prvu nekretninu.

Podstanari sa prosečnom platom od 36.639 dinara ili oko 350 evra i dalje će, uz ovakvu politiku subvencionisanog kreditiranja stanogradnje, živeti u udžericama na periferiji ili kod familije.

Čak ni porodica sa dve prosečne plate ne može da otplaćuje suvencionisani stambeni kredit, jer joj je samo za hranu potrebno oko 56.000 dinara, a to je gotovo dve trećine njihovih primanja.

Država je i ove godine odlučila da pomogne pri stambenom kreditiranju i izgradnji, i izdvojila je iz budžeta 1,7 milijardi dinara za subvencije ovih zajmova. I sama svesna da se sa malim primanjima, naročito u veliki gradovima, ne može koristiti ovaj dugoročni zajam, povećala je limit za zaradu na 150.000 dinara. Tako, praktično dotira, odnosno olakšava uzimanje stambenih pozajmica bogatijim građanima, a na teret poreskih obveznika.

Samo za bogateUkoliko neko uzme subvencionisani stambeni zajam od 60.000 evra, u Beogradu može da kupi od 45 do 55 kvadrata novogradnje, u zavisnosti od lokacije i uređenosti. Učešće za ovaj zajam građanina iznosi 3.000 evra, a države 12.000 evra. Tokom prvih 25 godina otplaćuje se kredit banke, sa ratom od 275 evra, a ostalih pet godina države, sa ratom od 200 evra. Kamata je 5,75 odsto, i ona je najniža, jer najveći broj banaka zaračunava od 6,18 do 6,32 odsto, što znači da bi rata u tom slučaju bila oko 300 evra.

Da bi građanin mogao da koristi ovaj kredit, potrebno je da ima platu od minimum 550 evra. A da bi dobio najnižu kamatu, morao bi da uloži veće učešće, kao i da nije zadužen nijednim drugim kreditom ili kreditnom karticom.

- Subvencionisane kredite trebalo bi da koriste građani sa manjim prihodima, ali kod nas su oni namenjeni birokratskoj klasi, odnosno zaposlenima u državnoj upravi, bankama, osiguravajućim kućama, novoj eliti, koja uz malu kamatu može da obezbedi sebi komforan krov nad glavom - smatra Miodrag Zec, ekonomista. - Srbiji je potrebna nova socijalna politika i drugačiji urbanistički koncept, da se izgradnja stanova ne koncentirše samo na velike gradove, kao i da država zida socijalne stanove za izadavanje sa subvencionisanom kirijom. Tako je to u svetu, a kod nas se globalno dotiraju niske kamate na kredite, ali za pogrešnu ciljnu grupu.

Statistika pokazuje da je tokom januara odobreno 70 subvencionisanih kredita, u vrednosti od 2,5 miliona evra, što znači da je, u proseku, stambeni kredit iznosio oko 36.000 evra. Za taj iznos u Beogradu i Novom Sadu može da se pazari nova, veća garsonjera. S druge strane, u unutrašnjosti su znatno manja primanja, tako da malo građana može i da koristi stambeni kredit. Pretpostavlja se da veliki broj građana ima ušteđevinu i da kredit koristi samo za deo koji im nedostaje da bi kupili određeni stan, što znači da nisu u pitanju siromašni.

 

21.03.2012.
Izvor: 0