Cene stanova dotakle dno - Istorijski minimum vrednosti stambenih kvadrata u Srbiji

Tržište nekretnina oduvek je bilo najbolji pokazatelj stanja privrede, ekonomije, pa i politike neke zemlje, a ako je suditi prema trenutnoj situaciji - ne piše nam se dobro. Ponuda nikad veća, stanovi nikad jeftiniji, a kupovna moć građana nikad manja. Prodaje ko mora, a kupuje samo ko ima keš - slika je trenutnog stanja na domaćem tržištu nekretnina na kojem je, u odnosu na pretkrizni period, zabeležen pad cena stambenog prostora i do 40 odsto.

Zbog svetske ekonomske krize cene stanova postepeno su padale od početka 2009, i to u proseku za deset odsto godišnje.

U agencijama za nekretnine u Beogradu ističu da je ovo povoljan trenutak za kupovinu stana, ali napominju da je uprkos nižim cenama kupaca sve manje. Predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina Tomislav Sekulić kaže da je i pored niskih cena domaće tržište nekretnina poslednjih meseci mrtvo.

- Ko ima novac, može da po povoljnim cenama kupi stan na odličnoj lokaciji. Recimo, u Borči stan u novogradnji trenutno može da se kupi za 650 evra po kvadratu, dok je Vračar najskuplji sa cenom kvadrata od najviše 3.000 evra. Naše tržište nije stabilno, potražnja je mala, ljudi nisu spremni da rizikuju i sve je manje onih koji kupuju stan na kredit zbog nepovoljnih uslova kreditiranja i izuzetno visokih kamatnih stopa - objašnjava Sekulić.

Krediti - čist mazohizam

U beogradskoj agenciji „Eurostan" potvrđuju da je promet nekretnina „u neznatnom padu i da se uglavnom prodaju najskuplji i najjeftiniji stanovi".

- Za 900 do 1.000 evra po kvadratu možete kupiti stan u Mirijevu, Rakovici, obodima Voždovca i Novog Beograda. S druge strane, velika je potražnja za stanovima u centru grada, naročito u pešačkoj zoni oko Knez Mihailove, gde je kvadrat više od 2.500 evra i veoma je teško naći pristojan i očuvan stan, ali čim se pojavi takav na tržištu vrlo brzo se proda - kaže Predrag Stajić iz „Eurostana".

Slično je i u Novom Sadu, gde je krajem 2008. godine, na primer, kvadrat novoizgrađenog stana dostizao više od 2.000 evra. Standard građana tada nije bio mnogo veći nego danas, kada je prosečna cena kvadratnog metra pala ispod 1.000 evra, pa i pored tako „niskih" cena tržište stagnira, a promet nekretnina je sve manji, potvrđuje Dragan Grbić, direktor novosadske agencije „Lider nekretnine".

- To znači da cene još nisu dovoljno pale i nisu na realnom nivou u ovom trenutku, koji bi bio 700 evra po kvadratu za novogradnju. Najtraženiji su stanovi do 40 kvadrata i očekuje se da imaju funkcionalnost velikih stanova, što je nemoguće, pa ih uglavnom kupuju oni koji moraju i koji prodajom većih stanova pokušavaju da ostvare razliku u ceni i popune rupe u budžetu. Interesovanje donekle postoji i za velike stanove u centru grada - salonce, kao i za ekskluzivne stanove na boljim gradskim lokacijama. Najmanja je potražnja za stanovima srednje veličine od 50 do 75 kvadrata, jer je njihova ciljna grupa prosečan građanin koji živi od svog rada i kupuje stan ako ima da proda neku nasleđenu nekretninu ili se odlučuje da podigne kredit, što se danas, kada plate padaju i preko noći se ostaje bez posla, smatra  mazohizmom - smatra Grbić.

Ni situacija u Nišu nije bolja nego u drugim gradovima, kaže Dragana Obradović, vlasnica agencije „Gaga".

- Stanovi u centru Niša koštaju od 750 do 1.000 evra po kvadratu, a na periferiji od 500 do 750 evra. Ranije su agencije prodavale u proseku po deset nekretnina mesečno, da bi prošle godine prosek bio četiri do pet stanova mesečno. Ove godine situacija je još teža, pre izbora bilo je dve do pet prodaja u mesecu, a posle izbora jedva da se proda jedan stan - kaže Obradović.

Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, od početka 2012. godine broj podnetih zahteva za kredit je za petinu manji nego u istom periodu prošle godine. Kupaca stanova je sve manje jer subvencionisane stambene kredite ne mogu da dobiju svi građani, a retki se odlučuju i za komercijalne kredite.

- I oni koji imaju gotovinu plaše se da ulože, jer je sve veća nezaposlenost, a nema novih investicija u izgradnju stanova. Cene zemljišta su visoke, procedura oko dobijanja dozvole mučna i traje po godinu dana, PDV je sada 20 odsto i pitanje je kome prodati nekretninu kad se izgradi - kaže sagovornica iz Niša.

Rata cela plata

Tržište nekretnina oduvek je bilo najbolji pokazatelj stanja privrede, ekonomije, pa i politike neke zemlje, a ako je suditi prema trenutnoj situaciji, ne piše nam se dobro.

- Problemi u kojima se danas nalazi tržište nekretnina nisu samo posledica krize, već i činjenice da je tržište u direktnoj vezi sa političkom klimom u zemlji. Srbija je loše kotirana na svetskoj listi isplativosti investicija i dokle god se nešto značajnije ne promeni, ne može se očekivati znatan priliv novca i interesovanje investitora iz sveta. S druge strane, u proteklih nekoliko godina naše tržište je prošlo kroz buran period u kom su cene vrtoglavo rasle - objašnjava Dragan Grbić, direktor agencije „Lider nekretnine" u Novom Sadu.

U Udruženju posrednika u prometu nekretnina kažu da je teško davati prognoze.

- Naše ocene su da će se trend niskih cena stanova zadržati još nekoliko meseci, ali cene neće padati jer nemaju kud niže da idu - primećuje Sekulić.

Brojke: 

900 - 1.000evra po kvadratu možete kupiti stan u Mirijevu, Rakovici, obodima Voždovca i Novog Beograda kvadrat 40% jeftiniji.

750 - 1.000 evra po kvadratu koštaju stanovi u centru Niša, a na periferiji od 500 do 750 evra.

Najmanja je potražnja za stanovima srednje veličine od 50-75kvadrata, jer je njihova ciljna grupa prosečan građanin  koji živi od prosečne plate.

40 kvadrata je veličina stana koja se najlakše prodaje 4.800 stambenih kredita osigurano od  početka godine, što je za 27 odsto manje  u odnosu na isti period prošle godine. 

70 stambenih kredita koje građani nisu mogli da  otplate dospelo u NKOSK od početka godine, što je za 40 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Podaci Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK)

07.10.2012.
Izvor: Press