Kuća na periferiji grada isplatljivija od stana u gradu

 

 

Centralni delovi gradova u Srbiji decenijama su najpoželjnije lokacije, ali se kupci sve češće opredeljuju za kuće na periferiji, jer u startu dobijaju duplo više kvadrata, dvorište i mirnije okruženje, a dugoročno se očekuje i značajniji rast cena tih objekata.

 

Prednosti života u komfornoj kući posle dužeg vremena konačno dolaze do izražaja i na tržištu nekretnina u Srbiji, pa decenijama duga pomama za stanovima u centru grada u poslednje vreme polako počinje da slabi.

Pored povoljne cene, ove kuće se odlikuju i visokom energetskom efikasnošću koja postaje sve značajnija stavka prilikom kupovine, a mogu se podići za samo mesec dana.

 

Dolazak investitora podigao je tržišnu vrednost nekretnina na periferiji grada u Nišu. 

Ar placa u Donjem Međurovu umesto 1.000 sada vredi više od 3.000 evra.

Zapuštene livade u Donjem Međurovu, posle podizanja Industrijske zone postale su atraktivna lokacija za gradnju, donoseći indirektnu korist i vlasnicima zemljišta, koji sada umesto 1.000 evra, ar placa mogu da prodaju i za 3.400 evra.

Slično se događa i u okolini rekonstruisane hale „Čair“ u čiju okolinu se ponovo vraćaju zakupci i kupci stanova. 

Zahvaljujući ulaganjima, zapuštena periferija poput naselja Branko Bjegović, postala su zanimljiva investitorima koji na tim lokacijama grade više stotina stanova. 

 

Posrednik u prometu nekretnina i vlasnik agencije "Properti Europa" iz Beograda, Tomislav Sekulić, rekao je da se od početka godine zapaža porast interesovanja za kupovinu kuća na periferiji gradova, što je dugoročno gledano i isplativija investicija. 

- Ako je cilj da se reši stambeno pitanje, onda je kupovina kuće na periferiji ili u prigradskim naseljima koje su dobro povezane sa gradom bolje rešenje, jer u startu prosečno dobijate duplo veću kvadraturu za isti novac, ali i dvorište i mirnije i čistije okruženje - veli Sekulić. 

On je kazao da prednost ovakve investicije sve više shvataju i kupci, o čemu svedoči i podatak da svaki deseti stan u centru grada koji se oglasi za prodaju na tržištu nekretnina u Srbiji prodaju roditelji koji na taj način žele da reše stambeno pitanje svoje dece. Za dobijeni novac obično se obezbede dva manja stana na periferiji ili manji stan i kuća u okolini nekog grada.

 

To i nije iznenađenje, pošto svaki drugi građanin Srbije, starosti od 20 do 34 godine, odnosno oko pola miliona mladih, živi sa roditeljima. 

 

14.08.2013.
Izvor: Kamatica, Večernje Novosti