Cene stanova opale u odnosu na 2008. godinu za 30 odsto. Kupaca i dalje nema

Cene stanova u Srbiji pale su u odnosu na 2008. godinu prosečno oko 30 odsto, ali je manja i tražnja i prodaja. Sporo izdavanje građevinskih dozvola, mala kupovna moć, skupi krediti i smanjenje stranih investicija samo su neki od uzroka.

Stanogradnja u Srbiji prepolovljena je u odnosu na period pre krize i uglavnom se zasniva na gradnji manjih zgrada sa najviše desetak stanova. Investitori kažu da je poslednjih meseci prodaja stanova značajno smanjena.

Miroslav Brković iz kragujevačke firme "Brković nekretnine", ocenjuje da je u pitanju "kriza u izdavanju stambenih kredita". 

U Nišu, gde se prošle godine najbrže dobijala građevinska dozvola kažu da su lani izdali 140 građevinskih i nešto više lokacijskih dozvola.

"Interesovanje za ovom vrstom dozvola je bilo vrlo malo, odnosno, bilo je u padu ali zadnjih petnaestak dana primetno je interesovanje investitora za izdavanje lokacijskih dozvola tako da skoro u svakom danu imamo jednu do dve lokacijske dozvole", kaže Rodoljub Mihajlović, načelnik Uprave za planiranje i izgradnju Niša. 

U poslednjoj godini građevinska proizvodnja je opala oko 30 odsto, jer nije bilo velikih državnih projekata. Investitori bi gradili, ali, kažu, nema planova detaljne regulacije. Više ne ulažu ni Srbi iz rasejanja koji su kupljene stanove otplaćivali rentiranjem. 

Nedeljko Malinović iz agencije "Legat" objašnjava da je renta pala za više od 50 odsto i da ne postoji računica da se se stan kupi kako bi se izdavao.

"Investicija koja ne može da se otplati za 10 do 12 godina, ona je neisplativa", kaže Malinović. 

U Građevinskoj komori upozoravaju da je neophodno pokretanje velikih projekata, kao što je izgradnja stanova za izbeglice, za šta je prikupljeno 300 miliona evra, ali lokalne samouprave i veći gradovi, kažu, nisu spremili dokumentaciju. 

"U ovom momentu, ako se tako nešto ne pokrene, ove godine će građevinska industrija rasti po stopi od nekih 1-1,2 odsto, odnosno zaposliti kapacitete sa jedva 20 odsto, a to znači jedan dobar deo ljudi će ostati bez posla", upozorava Goran Rodić iz Građevinsko-industrijske komore Srbije.

Prosečna cena kvadrata u Srbiji, računajući i velike gradove, iznosi između 850 i 900 evra, ali neprodatih stanova i nedovršenih objekata ima mnogo. Oko 70.000 stanova je kupljeno na hipotekarni kredit i postoji velika opasnost od aktiviranja tih kredita. To bi dovelo do velikog broja novih stanova na tržištu i uticalo na dalje smanjenje obima gradnje.

Oni koji nameravaju da ove godine kupe stan sigurno se pitaju da li će stanovi biti još povoljniji?  

Odgovor na to pitanje zavisi od mnogo faktora. Tako u mnogim gradovima naše zemlje cene stanova, kako nove tako i stare gradnje, već godinu-dve stagniraju, pa je očekivano da će se taj trend nastaviti i u narednom periodu , uz mogućnost da cene padnu.

Procene agenata za promet nekretnina su da bi kvadrati u 2014. mogli da pojeftine između pet i deset procenata, a da su one i dalje visoke potvrđuje pisanje Blica po kom kvadrat u Novom Sadu košta od 800 do 1.600 evra dok u Budimpešti košta manje, od 800 do 1.250 evra. 

Ništa bolja situacija nije ni u drugim bivšim jugoslovenskim republikama. 

Tako su u Sloveniji cene novih stanova pale na najniži nivo otkako se prate podaci i čak su u proseku 13,5 odsto niže od cena u prvom kvartalu 2007. Cene novih kuća su u odnosu na prvi kvartal 2008. pale su 27,8 odsto.

Ni u Crnoj Gori nije drugačija slika. Predstavnici agencija za nekretnine u Podgorici kažu da su u odnosu na isti period prošle godine cene nekretnina pale u proseku 20 odsto. 

24.02.2014.
Izvor: Kamatica, Beta