Dajemo Vam objašnjenja i uputstva kako uknjižiti nepokretnost za neke tipične i opšte slučajeve.
Mogućnosti i način upisa prava na određenoj nepokretnosti zavise pre svega od njenog statusa u katastru nepokretnosti. Zato je neophodno izvršiti uvid u stanje i proveriti da li je i na koga predmetna nepokretnost upisana - što se ostvaruje izdavanjem lista nepokretnosti ili neposrednim uvidom u evidenciju i dobijanjem usmenih informacija i objašnjenja od službenika republičkog geodetskog zavoda - služba za katastar nepokretnosti.
Tek kada se utvrdi tačan status nepokretnosti u katastru, može se za konkretan slučaj utvrditi koje radnje treba preduzeti i koja dokumenta treba pribaviti u cilju željenog upisa.
Kada ste utvrdili status nepokretnosti u katastru potrebno je pripremiti odgovarajuću dokumentaciju. Primera radi, možemo izdvojiti nekoliko tipičnih situacija:
Potrebno je pripremiti sledeće:
A1.UGOVOR O KUPOPRODAJI:
A2. FOTOKOPIJA LIČNE KARTE KUPCA
Ako je kupac pravno lice, potreban je izvod iz Agencije za privredne registre Republike Srbije, u originalu ili fotokopiji overenoj da je verna originalu (u sudu ili u opštini).
Ako prodavac iz zaključenog ugovora o kupoprodaji nije uknjižen kao vlasnik nepokretnosti, a uknjiženo je neko drugo lice, pored dokumenata navedenih pod (A), potrebno je priložiti i isprave na osnovu kojih prodavac izvodi svoje pravo od upisanog nosioca prava, čime se dokazuje neprekinut niz osnova sticanja prava (pravni kontinuitet). Ovo znači da je u slučaju da je nepokretnost bila više puta predmet prenosa vlasništva, a i dalje je upisana na prvobitnog vlasnika, potrebno da poslednji sticalac dostavi isprave o svim tim prenosima. Pri tome, za sve isprave važi ono što je navedeno za sadržaj ugovora o kupoprodaji.
Kod ugovora o otkupu stanova u društvenoj svojini postoji izuzetak od obaveze dokazivanja celokupnog niza osnova sticanja. Naime, ako je na stanu upisano neko drugo društveno pravno lice a ne ono koje je dalo stan u otkup, ne treba pribavljati isprave o pravnoj vezi između tih pravnih lica (kontinuitet vlasništva se dokazuje samo od društvenopravnog lica koje je zaključilo ugovor o otkupu u svojstvu prodavca do poslednjeg sticaoca u nizu).
Ukoliko je objekat evidentiran na katastarskom planu, pored dokumenata navedenih pod (A) ili (B), potrebno je priložiti i:
C1. GRAĐEVINSKU I UPOTREBNU DOZVOLU (rešenje o odobrenju za izgradnju odnosno za upotrebu objekta koje se dobija od nadležne opštinske odnosno gradske uprave)
Ako zemljište nije upisano na investitora iz dozvola, potrebno je pribaviti isprave kojima je stekao pravo na zemljištu.
Ako objekat nije evidentiran na katastarskom planu, pored svega napred navedenog, potrebno je I ANGAŽOVATI OVLAŠĆENU GEODETSKU ORGANIZACIJU koja će izvršiti geodetsko snimanje zgrade (spisak geodetskih organizacija možete naći na internet stranici RGZ-a (http://www.rgz.gov.rs/go), ili u nadležnoj službi RGZ-a i prijaviti promenu u katastru nepokretnosti.
Pored ugovora o prenosu prava korišćenja, za koji važi sve navedeno za ugovor o kupoprodaji (pod A)), i fotokopije lične karte ili izvod iz Agencije za privredne registre za sticaoca, potrebno je pripremiti:
D1. REŠENJE NADLEŽNE OPŠTINSKE UPRAVE doneto na osnovu ČL. 84. Zakona o planiranju i gradnji, kojim se utvrđuje pravo korišćenja ostalog neizgrađenog zemljišta u državnoj svojini:
Ako je na nepokretnosti koja se zalaže uknjiženo pravo svojine založnog dužnika, potrebno je pripremiti jednu od ovih isprava koje mogu biti osnov hipoteke, i to:
E1. UGOVOR O HIPOTECI
Ugovor o hipoteci može biti zaseban ugovor, ili deo ugovora koji uređuje dug (zajam, kredit i drugo).
E2. ZALOŽNA IZJAVA
Sve što je navedeno za ugovor o hipoteci važi i za založnu izjavu. Založnu izjavu daje vlasnik nepokretnosti koja se zalaže.
E3. REŠENJE NADLEŽNOG SUDA KOJIM SE PRIHVATA SPORAZUM STRANAKA O OBEZBEĐENJU POTRAŽIVANJA ZASNIVANJEM HIPOTEKE, PREMA ZAKONU O IZVRŠNOM POSTUPKU.
Ako nepokretnost koja se zalaže nije uknjižena:
U ovom slučaju hipoteka se može upisati na osnovu ugovora o hipoteci ili založne izjave, pored kojih je potrebno priložiti građevinsku dozvolu (rešenje nadležne opštinske, odnosno gradske, uprave o odobrenju za izgradnju objekta koji se zalaže):
Da bi se hipoteka brisala, odnosno ispisala, potrebno je priložiti pismenu izjavu poverioca da pristaje na ispis. Ako potraživanje nije izmireno, potpis poverioca na izjavi mora biti overen kod suda. Izjava mora biti predata u originalu ili fotokopiji overenoj da je verna originalu (u sudu ili opštini).
Postupak za upis pokreće se zahtevom . Zahtev za uknjižbu mora da sadrži sledeće elemente:
Pored ovih obaveznih elemenata, zahtev može da sadrži i druge navode za koje podnosilac smatra da su od značaja za odlučivanje.
Ako zahtev podnosi zastupnik ili punomoćnik, uz zahtev je potrebno priložiti i odgovarajući dokaz o svojstvu zastupnika, odnosno punomoćje.
Zahtev za upis hipoteke mogu podneti vlasnik nepokretnosti, dužnik ili poverilac.
Uz pripremljenu dokumentaciju, potrebno je platiti i republičku administrativnu taksu i odgovarajuće naknade. Kao dokaz o izvršenim uplatama nadležnoj službi RGZ-a predaju se original uplatnice. Prilikom podnošenja zahteva potrebno je predati dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi, dok se naknada može platiti naknadno, u roku od 15 dana od dana dobijanja rešenja, kojim se dozvoljava upis.
Administrativna taksa u ovom trenutku (od decembra 2008.) iznosi 520,00 dinara, dok se visine naknada razlikuju u zavisnosti od vrste upisa.
Primera radi, u ovom trenutku neke naknade iznose:
Ukoliko zahtev koji je podnet za uknjižbu sa dokumentacijom u prilogu - nije potpun - katastar nepokretnosti će doneti Zaključak kojim će se konstatovati šta je još od dokumentacije potrebno da bi se dozvolilo upis prava svojine (uknjižba) i naznačiti rok u kome se ista treba priložiti - u suprotnom, doneće se Rešenje kojim se odbija upis prava svojine na predmetnoj nepokretnosti.
23.06.2009.
Izvor: rgz.gov.rs/rgz